Stolar iz sela Trupale kod Niša Milovan Cvetković besplatno je renovirao bar deset kuća na jugu Srbije. Naplatiti siromašnima ili bolesnima bilo bi, kaže, zlo. Obrađuje i svoje poljoprivredno imanje pa ipak nađe vremena da za druge popravi dotrajali namještaj ili stolariju, a često za materijal troši svoj novac. Ekipa Anadolu Agency (AA) posjetila je radionicu ovog humanitarca.
Na seoskom imanju, između traktora, mješalice, drugih mašina i obora za domaće životinje ima dovoljno mjesta i za cirkular. Deda Mile, kako voli da ga zovu, s budnom pažnjom siječe ivericu kako bi reparirao stari kauč.
Pomaganju drugima posvetio se prije dve godine kao zahvalnost za pomoć koju je njegova porodica dobijala u teškim trenucima.
O porodicama kojima poklanja reparirane kauče, ormare, fotelje, prozore ili vrata govori sa saosećanjem. Zna probleme svake od njih.
“Idem u jedno selo kod momka – otac mu je nepokretan, on je nepokretan. Žao mi ljudi. I obećao sam da ću da im skupim novac, ako se neko javi, da doniram. I jedna žena od 45 godina kod Leskovca, obišao sam je, stvarno je u teškoj situaciji. U Beloj Palanci živi dječak od 22 godine, evo spremam jednu fotelju sestrici njegovoj. Oni su dobili socijalni stan, trudim se da još pomognem”, priča deda Mile.
Nastavlja o svom djetinjstvu.
“I ja sam bio siroče, kao što su i mnoga druga djeca. Od svoje treće godine sam bez majke. I to me je vjerovatno povuklo da budem human i molim ljude dobre volje da mi se jave, da mi daju stari namještaj da odradim i drugome poklonim”, govori on.
Kada zatreba, pomaže u montaži, malterisanju i zidanju, a sve objekte na svom imanju podigao je sam.
“Završio sam građevinsku školu, imam i stolarski zanat. Sve sam to radio i naučio u domu gdje sam živio kao dijete. I poštovao sam druge i poštovali su me, tako radim i dan-danas”, kaže Milovan.
Nekadašnji trgovac u robnim kućama “Pionir” i “Niš” formalno je u penziji, ali od posla ne odmara.
“Prvo mi se ljudi jave pa ja odem i pogledam da li i šta treba da im se da. Odem, izmalterišem. Nekad dobijem donacije u cementu, kreču, negdje od svog novca dajem, više od svog novca. I tako pomažem, trudim se, to je moja motivacija i želim do svoje starosti tako, dok mogu”, govori deda Mile.
U činjenju dobrih djela pridružio mu se i Dragan Petrović iz niškog naselja Ratko Jović.
“Pomažem, vozim, kombijem prevozimo. Dobri smo dugogodišnji prijatelji i sve ovo što radi ne može sam, treba mu i neko mlađi da učestvuje. Imamo puno privatnih obaveza, ali izdvoji se vrijeme, za tako nešto uvek se izdvoji vrijeme”, kaže Dragan.
